Посета

ВРШАЦ, ГРАД КУЛТУРЕ И ВИНА, НА КРОВУ ВОЈВОДИНЕ
Украс Јужног Баната
Ако је изнедрио комедиографа какав је Јован Стерија Поповић, сликара какав је Паја Јовановић, песника какав је Васко Попа, ако има чувене винограде и вина, ако вековима зри под старом Кулом на Брегу, Ђурђевом, деспотском, ако је крај њега највиши врх у Војводини (Гудурички), са којег се види „до краја времена” – онда то није обичан град и ово није рутинска прича о њему, једна од многих. Ту, на сат лагане вожње од Београда и Темишвара, на два од Новог Сада, чека вас много тога. Било да сте привредник, туриста, ходољубник, скитач, истраживач. Можете доћи и возом, можете долетети. А нама је о свом граду и општини говорио господствени и предузимљиви председник Чедомир Живковић

Пише: Горан Будимир

Недавног пролећног преподнева, био је то неки петак, седимо на младом сунцу, у кафеу на лепом и пространом централном тргу, зачуђени одсуством нервозе и метежа, зачуђени сабраношћу и смирењем овог града. Листамо поглавље о њему у књизи Србија – друмовима, пругама, рекама, тој правој малој енциклопедији ове земље датој кроз идеју путовања. (Где год да се обремо, увек у тој књизи ископамо мноштво занимљивости о том месту, онда широм отворимо очи и умудримо се.)
„Врх. Вршац (мали врх).
Врх највиши у Војводини, северној српској покрајини.
Испод њега град. Подвршан.
Први пут се под тим именом помиње 1427. у једном писму угарског краља Зигмунда Луксембуршког, оснивача витешког Реда Змаја. А бивао је тај град и Варшоц, Вершец, Виршка. Године 1694. је Вершоц, 1707. Варшац... У свим верзијама имена је српска (словенска) реч за врх.”
Овај благородни град подно Вршачких планина, крајњих јужних обронака Карпата – каже књига – једно је од четири највећа средишта српског дела Баната. Налази се на 83 километра од Београда, на путу од престонице ка Темишвару, и на свега десетак минута вожње од граничног прелаза Ватин. Кроз њега пролази и железнички правац Београд-Букурешт. У овај град се може и долетети: аеродромска писта је дужине 1.000 метара, а ширине 25. Данас има око 37 хиљада становника и привреду међу првих десет по снази у Србији.

ДВА ПРАВЦА РАЗВОЈА

Гледамо ту Кулу на Брегу, Ђурђеву, деспотску. У њу је, веле, уграђена мудрост градитеља Смедерева, људи свесних колика опасност надире „са турских страна”. Девојка доноси кафу, прозрачна, смеје се на четири језика, што год је питаш зна. Чак и градоначелника. „Та не живи он на Марсу, иза бедема оклопних секретарица, него ту са нама, у свом граду. И он овде сврати на кафу.”
Челник града и општине Чедомир Живковић, господствен и одмерен, с тоном оних људи који не знају само шта хоће него и како ће, прима нас по договору, тачно у минут.
– Вршац се развија у два главна правца. Један је сектор услуга, а други привредно-економски – каже. – У неким земљама, Словенији на пример, између 30 и 40 одсто прихода долази из сектора услуга (пре свега од различитих облика туризма), док је у нашој северној покрајини то мање од 3 одсто. Несумњиво је да су потенцијали Вршца, и овог краја уопште, велики. И да постоје јасни начини да буду искоришћени у много већем степену него сад. Усмеравање веће пажње ка сектору услуга, ка култури и туризму као ресурсу, један је од тих начина. Томе би требало да допринесу и бројне атрактивне културне манифестације, по којима је наш град познат. „Дани бербе и грожђа”, те живописне винске свечаности на прелазу лета у јесен, имају традицију дужу од пола века и велики број редовних посетилаца. Ту су и „Вршачка позоришна јесен”, Међународни фестивал фолклора „Вршачки венац”, традиционалне културне манифестације и догађаји у вези са животом и делом Вршчана који су великани српске културе (Јован Стерија Поповић, Паја Јовановић, Васко Попа...). Да не набрајам, то је цео један календар живих културних дешавања, чији значај и привлачност далеко превазилазе оквире нашег града.
Књига: „Данас је то модеран град, са развијеном мрежом школа, спортских друштава, културних институција, здравствених установа... Град ‘Хемофарма’, ‘Вршачких винограда’, ‘Вршачке пиваре’, ‘Баната’, ‘банатског ризлинга’, изврсне чоколаде, кекса, ‘zoffmana’, ‘мултивите’...”
– Нарочито битни за дух и идентитет нашег града су бројни трагови његове дуге историје и културе, али и његове модерности – каже градоначелник Живковић. – Пажњу неизоставно завређују Вршачка кула, барокна палата Владичански двор (седиште Епархије банатске), Николајевска црква, неоготичка Катедрала светог Герхарда, Магистрат, кућа Јована Стерије Поповића, Градски музеј (чува богату археолошку збирку са локалитета Ватин, Дубовац, Жидовар), Народно позориште „Јован Стерија Поповић”, галерија „Апотека на степеницама”, центар града Вршца као архитектонска и урбанистичка целина, Центар „Миленијум”, аеродром Пилотске академије... На само девет километара од града налази се и чувени манастир Месић из XIII века...

ЖИВА КУЛТУРА, ВИДИКОВЦИ, ВИНА

То јесте благо и снага, каже градоначелник. Али споменици културе живе и зраче, делују, једино ако су окружени људима, ако су место окупљања и новог стварања. Ако таворе, ако су заборављени, оковани небригом, онда се претварају у споменике лошег стања духа и свести наших савременика, споменике неодговорности и безнађа.
– Због свега овога, прошле године почели смо опсежну реконструкцију Вршачке куле, симбола града из XV века, која је била у веома лошем стању. Општина Вршац, партнерски са Покрајинским секретаријатом за културу и Фондацијом „Хемофарм”, ушла је у подухват да том месту врати првобитну лепоту. Идеја нам је да Кулу, односно Вршачки замак (како ће се звати након реконструкције) оживимо, оплеменимо музејском поставком (у којој ће бити и експонати нађени на том локалитету), галеријама, атељеима, љупким угоститељским просторима... Прву фазу смо већ завршили уређењем донжон куле: она је добила и припрату и кров од шиндре, попут онога што је имала пре шест векова. Ове године ћемо наставити изградњу мале куле. По завршетку реконструкције, читаво здање повратиће свој средњовековни изглед, имаће и један застакљени део, и постаће много интересантније за посетиоце.
Такође, захваљујући прекограничном пројекту са партнерима из Румуније, у Вршцу започиње реконструкција Конкордије, старе музејске зграде. У својој историји имала је различите намене, а сада стоји неискоришћена. Биће јој враћена некадашња музејска намена.
Важна компаративна предност у вршачкој понуди свакако су Вршачки брег, језеро, виногорје, трим стазе...
– Многи не знају да највиши врх у Војводини није на Фрушкој гори, него управо у општини Вршац. То је Гудурички врх, висок 641 метар изнад нивоа мора, и са њега се далеко види. Сва та равница. Недавно смо на врху уредили видиковац, па се у то лако могу уверити и наши гости – каже градоначелник Чедомир Живковић. – Вршачки брег, сам по себи, одувек је био занимљива дестинација за планинаре, бициклисте, рекреативце, уопште заљубљенике у природу, а и за параглајдеристе. Захваљујући идеалним условима на брду са ког полећу, добром ветру и равници која се под њима отвара, на коју могу безбедно да слећу, параглајдериста је све више на небу изнад Вршца.
Наравно, прича о Вршцу не може се испричати, нити се овај град може разумети, ако се не прозбори о његовом вину. Многи овде најпре и дођу због тога, а онда спознају остало и везују се. Градоначелник нам описује вршачки „пут вина”, осмишљен тако да гост обиђе чувене вршачке винограде, винска села Гудурицу и Велико Средиште, надалеко познате овдашње винске подруме... Лепо је слушати, а још лепше крочити тим путем, насмешен и радознао.

У КОМШИЛУКУ ЕУ

– Никако не би требало занемарити ни наша села – напомиње градоначелник Живковић. – Вршачка општина их има 22. Циљ на чијој реализацији радимо је да подигнемо стандарде живљења у селима и сасвим их приближимо или изједначимо са онима у граду. Зато настојимо да систематски изграђујемо инфраструктуру, али и да улажемо у културни и духовни живот тамо. Села су нам живописна, имају различита етно наслеђа (осим српских, имамо оних која су претежно румунска, једно је претежно мађарско, нека су сасвим измешаног националног састава), добре подруме и дугу винску културу. Имају и ретких грађевина, као што је ветробунар у Шушари (дело Ајфеловог бироа), дворци у Влајковцу и Великом Средишту...
Географски положај Вршца, „некако у џепу”, „с краја”, деценијама је сматран отежавајућим фактором привредног, пре свега индустријског и саобраћајно-комуникацијског развоја. Али нови миленијум и ту доноси велике промене.
– Уласком Румуније у Европску унију, овакав положај преображава се у нашу предност. Ми више нисмо „сатерани уз гвоздену завесу”, него смо комшилук Европске уније, на самим њеним југоисточним вратима – објашњава Живковић. – Са комплетном инфраструктуром, одличним путевима, на само 14 километара од румунске (ЕУ) границе, ми смо веома занимљива дестинација за стотине италијанских и других фирми које су последњих година отворене у околини Темишвара. Тренутно градимо и обилазницу око Вршца, која ће бити део Коридора XI (аутопут Београд-Вршац-Темишвар), значајно растеретити центар града од саобраћаја и створити услове за развијање још једне индустријске зоне. Важна развојна узданица целог нашег региона је и вршачки Технолошки парк, највећа инвестиција ЕУ у Србији 2009. године. Уз магистрални пут Београд-Вршац-Ватин, на 27 хектара инфраструктурно потпуно уређеног земљишта, тај Технолошки парк инвеститорима нуди одличне услове.

***

Паја
У част Вршчанина Паје Јовановића, једног од најзначајнијих српских сликара свих времена, од 1959. године (када је била стогодишњица његовог рођења) овде се одржава ликовна манифестација и додељује награда под његовим именом. Изложба најбољих радова са манифестације увек се отвара 4. јуна, на рођендан Паје Јовановића, и увек учествују бар неки од 180 вршачких савремених сликара.

***

Књижевна општина
Већ скоро пуне четири деценије овде делује и чувена Књижевна општина Вршац. Један од њених оснивача је Вршчанин Васко Попа, знаменити српски песник, а дуго је мудро и самопрегорно водио Петру Крду, велики овдашњи песник и новинар. Све до пре неколико дана, када је изненада преминуо у 59. години.
Књижевна општина додељује угледну Европску награду за поезију, а добитници постају и њени чланови. Тако, на списку њених чланова су и књижевници таквог ранга као што су Сангвинети, Марк Стренд, Милорад Павић, Х. М. Енцесбергер, Миодраг Павловић, Чарлс Симић, Мишел Деги, Стефан Аугустин Донаш, Тадеуш Ружевич, Ален Гинзберг, Пол Малдун...

***

Театар
Прве позоришне представе на српском језику даване су у Вршцу још 1793, вели летопис. Изводили су их ђаци овдашње Граматикалне школе. Позоришних представа је у овом граду било и раније, али су то била гостовања немачких театара из Темишвара.

***

Викенд у Вршцу
– Са хотелом „Вила Брег”, који има пет звездица, хотелом „Србија”, халом „Миленијум” (са 5.000 места), Вршачким планинама и свим описаним садржајима које Вршац нуди, мислим да смо изванредна викенд дестинација гостима из Београда и Темишвара, од којих смо на свега сат времена лагане вожње, као и гостима из Новог Сада, од којег смо на два сата – закључује градоначелник Живковић.

***

Аеродром
Дуга је повезаност Вршца са ваздухопловним спортовима, а овдашњи аеродром је данас посебан потенцијал за развој града. Агенција за контролу летења (СМАТСА) преузела је вршачки аеродром од ЈАТ-а и основала Ваздухопловну академију. Планирано је да се капацитети аеродрома прошире, писта продужи, флота обнови, а центар за обуку пилота и контролора летења премести из Београда у Вршац. Ако би аеродром постао међународни и у Вршац могли да слећу авиони са десетак места, то би било драгоцено за развој туризма у читавом региону.